Др Милош Ђорђевић: „Физика честица: од Хигс бозона до терапије зрачењем“, 22. фебруара у 14.30

Др Милош Ђорђевић, научни саветник Институтa за нуклеарне науке ”Винча”,  Института од националног значаја за Републику Србију, који је у склопу Универзитета у Београду, одржаће предавање намењено наставном и научном особљу факултета техничких и природних наука. Он је један од најмлађих научних саветника и један од најцитиранијих  научних радника у Србији. Уврштен је у групу 20% изврсних истраживача. Више о његовом научном раду може се пронаћи на линковима:
- https://enauka.gov.rs/cris/rp/rp03143
- https://orcid.org/0000-0002-8407-3236

Садржај предавања:

Једна од најзначајнијих научних дисциплина савремене физике, позната такође и под називом физика високих енергија, физика честица настала је тридесетих година прошлог века, превасходно развојем експерименталне нуклеарне физике. Када је 1954. године основан CERN, акцелератори и детектори честица преузели су улогу најмодернијих микроскопа за проучавање основних градивних јединица микросвета, као и фундаменталних интеракција које између поменутих владају. Кроз низ експеримената реализованих на различитим акцелераторским инсталацијама у CERN-у као и на другим местима у свету (SLAC, DESY, Fermilab и другим) утврђен је Стандардни Модел физике честица као актуелна и веома добро проверена теорија микросвета, чија је веродостојност крунисана открићем Хигс бозона у експериментима ATLAS и CMS у CERN-у 2012. године. У овом семинару биће представљена најзначајнија достигнућа експеримента CMS када је у питању откриће и проучавање особина Хигс бозона, а такође ће бити приказани и најновији резултати потраге за физиком изван Стандардног Модела. Посебан акценат биће на алгоритмима за реконструкцију догађаја и системима за прикупљање података у реалном времену. Развој ових експерименталних уређаја, као и метода и техника обраде података за потребе физике честица, иницирао је напредак у многим областима примењених истраживања од којих је свакако најзначајнија терапија зрачењем као област савремене медицинске физике. Снопови хадрона, пре свега протона, јона угљеника, као и јона хелијума, имају низ предности у односу на конвенционалну терапију фотонима. У свету је до данас третирано више од 250,000 пацијената сноповима протона и јона угљеника, а многе нове експерименталне инсталације такође су планиране. У овом семинару биће представљени резултати Monte Carlo симулација утицаја зрачења на живе системе, најпре на ћелијском, а затим и на субћелијском (ДНК) нивоу, употребом софтверског пакета Geant4, насталог почетком деведесетих година за потребе физике високих енергија у CERN-у. Моделовање геометрија ћелија канцера, као и симулација физичке, физичко-хемијске и хемијске фазе озрачивања ћелија све до предикције директних и индиректних оштећења ДНК ланаца, као и поређење са резултатима радиобиолошких експеримената, биће истакнути у овом семинару. На крају семинара биће речи о новим методама терапије зрачењем за које се очекују да буду примењене у блиској будућности, као што је радијациона терапија FLASH.