Фонд за науку одобрио финансирање пројекта Artificial intelligence for managing workplace safety чији су носиоци истраживачи са Универзитета у Крагујевцу
Након више месеци рецензије у коју су били укључени водећи инострани експерти, Фонд за науку је у јулу 2020. године објавио коначну ранг листу пројеката који ће се финансирати у оквиру посебног Програма за развој пројеката у области вештачке интелигенције. Међу њима се нашао и пројекат AI4WorkplaceSafety – Artificial intelligence for managing workplace safety, у оквиру ког су ангажовани истраживачи са Факултета инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу, као и њихове колеге са Факултета организационих наука и Медицинског факултета Универзитета у Београду.
У оквиру Програма за развој пројеката из области вештачке интелигенције одобрено је 6 пројеката из основних истраживања и 6 пројеката из примењених истраживања, међу којима је и пројекат AI4WorkplaceSafety. Средства су додељена тимовима из Београда, Новог Сада, Ниша и Крагујевца.
Предвиђено трајање пројекта је две године, а средства која је обезбедио Фонд износе 198,615.08 евра. Руководилац пројекта је Арсо М. Вукићевић, запослен на Факултету инжењерских наука, који је уједно најмлађи добитник пројекта у овом позиву и једини у статусу научног сарадника међу 12 руководилаца са четири државна универзитета у Србији.
Тема пројекта
Превенција повреда на радном месту подразумева објективно и благовремено уочавање претходника несрећа, као што су небезбедни услови и небезбедни поступци. Тренутна пракса мануелног извештавања и надгледања безбедности на раду показала је озбиљне недостатке у производној индустрији, посебно у надолазећој ери дигитализације и повећања количине података (слика и сигнала) које треба ефикасно анализирати. Овај пројекат има за циљ да реши дати проблем развијањем алгоритама машинске визије за детекцију и проверу: 1) употребе личне заштитне опреме и 2) небезбедних поступака/акција у индустријском радном окружењу. Употребом јавно доступних база података (анотираних слика) и проспективно прикупљених података, биће развијени алгоритми за анализу ергономичности покрета запослених и проверу употребе прописане заштитне опреме. Поред алгоритама дубоког учења, у поменуте сврхе биће коришћени и различити носиви сензори за мерење сила, покрета и EEG сигнала. Развојем програмског оквира за аутоматско извештавање о моментима када су се десили безбедносни пропусти у радном окружењу биће значајно смањени напори и трошкови компанија, док ће се поузданост и објективност извештавања значајно повећати. Разматрани проблеми су генерички (провера употребе личне заштитне опреме и ергономија репетативних радних задатака), а развијена решења ће бити примењива на многе гране привреде и превенцију повреда које се не воде као незгоде на радном месту (нпр. болови у леђима и мишићно-коштани поремећаји). Осим производње која запошљава већину радне снаге у Србији, резултати пројекта могли би да нађу примену и у ергономији, спорту, здравству итд.
