Изложба Михаило Петровић Алас – родоначелник српске математичке школе

У Универзитетској галерији, 17. децембра 2019. године у 19 часова, изложбу Михаило Петровић Алас – родоначелник српске математичке школе отвориће академик Стеван Пилиповић, председник Огранка САНУ у Новом Саду и проф. др Живадин Мицић, проректор за наставу и студентска питања Универзитета у Крагујевцу.

Изложбу у Универзитетској галерији у Крагујевцу, која ће трајати до 30. јануара 2020. године, припремила је госпођа Жаклина Марковић, кустос Галерије САНУ.

Поставка представља живот и дело уваженог академика Петровића, али и околности које су владале у време када је Петровић живео и стварао и када је настајала српска наука.

Академик Михаило Петровић Алас (1868–1943) није био само надарен математичар и угледан професор Универзитета у Београду, већ и рибар, књижевник, филозоф, музичар, светски путник и путописац. Имао је диплому из математике Велике школе у Београду и стекао лисанс из математике, физике и хемије на Сорбони. Већ у 26. години на истом универзитету брани докторат математичких наука код чувених француских математичара Анрија Поенкареа, Шарла Ермитеа и Шарла Емила Пикара. Исте године постаје професор Велике школе у Београду и доноси дух француске математике у Београд. Тада почиње његово дуго и плодно путовање кроз науку, док захваљујући њему Београд хвата корак у математичким наукама са другим великим европским центрима. Постао је покретач и вођа српске математике и снажно допринео духу савремене европске науке у Србији.

Петровић је подједнако добро познавао и добијао прворазредне резултате у неколико математичких области: диференцијалним једначинама, нумеричкој анализи, теорији функција комплексне променљиве и геометрији полинома. Занимао се и за природне науке, хемију, физику и биологију у којима је такође објављивао научне радове. У научном раду задовољавао је строге стандарде најразвијенијих европских држава. Већ са 30 година био је изабран за члана Српске краљевске академије, а убрзо и многих иностраних академија и угледних струковних друштава. Доживео је највећу почаст светске математичке заједнице: налази се у веома малој групи математичара који су имали бар пет пленарних или предавања по позиву на Светском конгресу математичара. У математичкој заједници сматра се да је већ један овакав позив еквивалентан of an induction to a hall of fame. Поред тога, узима се да је Петровић основао нове научне дисциплине, математичку феноменологију и теорију математичких спектара. Изумео је неколико аналогних рачунских машина, имао техничке патенте и био главни криптограф српске и југословенске војске. Професор Петровић је основао Српску математичку школу. Из ове школе изашао је велики број угледних математичара не само у Србији, већ и широм света.