Слава и Дан Универзитета у Крагујевцу

Са посебним задовољством Вас позивам

да поводом  Славе  Универзитета

Свети апостол и јеванђелиста Јован Богослов

и

Дана Универзитета

присуствујете

21. маја 2018. године,

са почетком у 16,00 сати, у Ректорату,

сечењу Славског колача

и

прослави Дана Универзитета

Проф. др Небојша Арсенијевић

Ректор Универзитета у Крагујевцу

Давне 1838. године у Крагујевцу, у Шумадији, посејана је клица високог образовања. Указом кнеза Милоша Обреновића од 01. јула 1838. године основан је Лицеј Књажевства Сербског – прва високошколска институција у модерној Србији. За ректора Лицеја у Крагујевцу постављен је Атанасије Николић, школовани инжењер, професор математике, земљомерија и начертанија.

Рођењем високог образовања у Крагујевцу и Србија се устројила као модерна европска држава јер, да би један град постао град, а држава – држава, она се морала утемељити на знању, савременом образовању, на свести о себи, на академском уму који чува баштину и, са историјском визијом онога што долази, гради своју будућност.

1839. године, Лицеј је одвојен од Гимназије, а осим Упутства министарства из 1838. године да се гимназијама да хуманистички карактер, у Србији тада нису постојали закони о образовању. Шта ће се и како предавати зависило је од министарства просвете и самих наставника. Изучавали су се философија, општа историја, математика, геометрија, физика, природно право, статистика Европе, немачки језик, француски језик, толковање јеванђеља, цртање, а од 1841. године на Лицеју се за потребе државне службе отвара прва година права, као зачетак правног факултета.

А колико је далекосежан био овај оснивачки догађај потврдила је савременост, коју можемо разумети само у духу ове традиције. 138 година касније, на темељима Лицеја Књажевства Сербског и у тежњи за очувањем свог духовног, академског и културног наслеђа, 21. маја 1976. године Универзитет у Крагујевцу није „изнова“ основан, већ му је тада враћен ореол најважније нововековне српске академске драгоцености.

Оснивању Универзитета у Крагујевцу, као установи са мисијом и спремношћу на изазове будућности, као институцији која чува и гради националне и европске, интелектуалне и културне вредности, претходило је отварање два одељења факултета Универзитет у Београду: Машинског и Економског, која су почела са радом крајем 1960. године. У састав Универзитета касније улазе 5 факултета: Економски, Машински, Правни, Природно-математички факултет у Крагујевцу и Педагошко-технички факултет у Чачку, као и два научноистраживачка института: Институт за стрна жита у Крагујевцу и Институт за воћарство и виноградарство у Чачку.

Данас Универзитет у Крагујевцу у свом саставу има 12 акредитованих факултета са статусом правног лица који се налазе у 6 градова централне Србије: Крагујевцу, Чачку, Јагодини, Краљеву, Ужицу и Врњачкој Бањи. Тринаеста чланица Универзитета је Универзитетска библиотека као библиотека опште научног карактера, чија је делатност у функцији наставно-научних и истраживачких процеса на Универзитету.

На факултетима Универзитета у Крагујевцу данас студира преко 20 000 студената на укупно 127 студијских програма, на свим нивоима студија, у свих пет научних поља. Студијске програме реализује више од 1100 наставника и сарадника и преко 600 истраживача.