Проф. др Бранислав Јеремић „Радијациона онкологија карцинома плућа“, 26. децембра у 13 сати

У организацији Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу, у уторак, 26. децембра 2023. у 13 сати, у Свечаној сали Универзитета у Крагујевцу, проф. др Бранислав Јеремић одржаће предавање "Радијациона онкологија карцинома плућа".

У циклусу представљања нацитиранијих научника Универзитета у Крагујевцу, Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу организује предавање проф. др Бранислава Јеремића, сарадника Факултета медицинских наука и Истраживачко-развојног центра за биоинжењеринг, Крагујевац.

Апстракт:

Радијациона онкологија је клиничка специјалност посвећена терапији пацијената са малигним туморима (и ретко, немалигним обољењима) путем јонизујућих зрачења, самих или у комбијацији са другим терапијским модалитетима, као и  изучавању физичке и биолошке базе радиотерапије и едукацији у том пољу. За разлику од ње, Радиотерапија је терапијски приступ који користи јонизујућа зрачења. Након проналаска x-зрака 1895. год. Радиотерапија је прошла дуг пут од коришћења ортоволтажних апарата до савремених линеарних акцелератора који су у стању да обезбеде зрачење високим дозама, прецизно датих на тумор и уз заштиту околних здравих ткива у близини тумора. Напреци у компјутерској технологији  у погледу брзине, похрањивања података и драматично смањење величине самог компјутера су омогућили брзу калкулацију комплексних алгоритама у погледу планирања и спровођења радиотерапија. То је довело до развоја комплексних терапијских машина потпуно контролисаних и аутоматизованих, као и креирању и спровођењу високо комплексних радиотерапијских планова зрачења.

Поред технолошких напредака у радиотерапији, радиобиологија је значајно допринела нашим сазнањима о ефектима зрачења на живи организам. И док нам је прошли век подарио сазнања о дејству кисеоника, специфичностима фракционисања дозе зрачења и важности “4Р” (реоксигенација, редистрибуција, репопулација, репер), последњих пар деценија донело је доста обећавајућих података из области молекуларне радијационе онкологије.

Данас су у терапији карцинома плућа и употреби тродимензионална (3D) радиотерапија, радиотерапија модулараног интензитета (IMRT), сликом-навођена радиотерапија (IGRT) и адаптивна радиотерапија (ART), а такодје је могуће спровести и 4D радиотерапију када се узме у обзир временски фактор и дода  3D радиотерапији. Метода која је у последње 2 деценије значајно побољшала резултате у раним стадијумима нонмикроцелуларног карцинома плућа је стереотаксича радиотерапија. Наведене методе се користе како у радикалном тако и палијативном третману, било самостално, било у комбијацији са, углавном, системском терапијом (хемиотерапија, таргетирана терапија, имунотерапија).

Наведени терапијски методи и приступи су континуирано испитивани у многобројним клиничким студијама. Њихови резултати, заједно са онима постојећих мета анализа (комбиновање резултата више студија)  и систематских ревизија литературе,  омогућују нам да спроведемо онкологију базирану на доказима (evidence based oncology) као најбољи могући пристип који је базиран на подацима највишег нивоа из литературе,  узимајући у обзир и персоналну експертизу онколога, као и жеље  пацијента. Овакав приступ нам омогућује да континуирано поспешујемо наше резултате у третману карцинома плућа, болести која је глобално друга по инциденци, али прва по морталитету, док су у Србији они први и по инциденци и  по морталитету.

 

Др  сци. Мед.  Бранислав Јеремић, рођен је у Крагујевцу 1958.год. где је завршио основну школу и гимназију. Медицински факултет у Београду је завршио је  1982, а специјализацију из Радиологије/Радијационе онкологије 1987.  Докторску тезу на Медицинском факултету у Крагујевцу одбранио је 1992.  На истом факултету је биран у сва научна звања, од асистента приправника до редовног професора.

У свом клиничком и истраживачком раду се фокусирао на проблематику малигних тумора плућа, мозга, и регије главе и врата, користећи употребу хиперефракционисане радиотерапије са или без конкурентне хемиотерапије. У палијацији коштаних метастаза је користио једну фракцију зрачења у палијацији бола дату једном или више пута. Био је део истраживачког тима на клиникама у Тубингену (радиотерапија модулираног интензитета-IMRT, стереотаксична радиохирургија -SRS) и Минхену (стереотаксична радиотерапија плућа-SBRT и планирање зрачне терапије тумора мозга путем PET-CT-а), задуженог за увођење ових метода у свакодневну клиничку праксу.

Усавршавао се у Лондону (Royal Marsden Hospital и St. Bartholomew’s Hospital) и Њујорку (Memorial Sloan Kettering Cancer Center). Био је професор на Универзитету у Монтреалу и професор и директор Онкологије на Универзитету Стеленбош у Кејптауну. Био је генерални директор High Technology Medical Center у Тбилисију и директор Cancer Research, Education and Development u Research Institute of Clinical Medicine у Тбилисију, Грузија.

Добитник је више награда професионалних друштава и више међународних истраживачких стипендија (Међународна унија за борбу против рака - UICC, Јапанско друштво за промоцију науке - JSPS фондација Алеxандер вон Хумболдт), као и посебне награде фондације Александра фон  Хумболта (Friedrich Wilhelm Bessel Award) за изузетна достигнућа и допринос у области међународних истраживања.

У водећим светским часописима је објавио 195 радова in extenso, 14 едиторијала и 36 писама уредништву. Објавио је више поглавља у књигама иностраних аутора. Ко-аутор је прве објављене књиге о радиотерапији менингеома омотача оптичког нерва (2008.г.). Аутор је књиге Advances in Radiation Oncology of Lung Cancer (издања 2005., 2011. и 2023.) У последњих 20 година је одржао више од 130 предавања на иностраним конгресима и симпозијумима и био гостујући профессор на водећим универзитетима и клиникама (Харвард, Мејо Клиника, Томас Џеферсон, Хенри Форд). Члан уређивачког одбора и рецензент је у више иностраних часописа. Почасни је члан више професионалних удружења и ко-председник иностраних симпозијума и конгреса. Члан је Академије Наука Јужне Африке (ASSAf) од 2013.г.

У периоду рада у Уједињеним Нацијама (УН) задуженом за нуклеарне технологије, Међународној Агенцији за Атомску Енергију - IAEA (2004 – 2009), био је задужен за трансфер технологије у Источној Европи, Африци и Југоисточној Азији. Као део особља IAEA, добио је Нобелову награду за мир 2005.г. а на бази које је организовао континентални (Афрички) састанак из области превенције, ране дијагностике и терапије карцинома, одржаног у Кејптауну, децембра 2006, а уз учешће медицинског и политичког  естаблишмента афричких земаља.