Održana svečana akademija povodom 30 godina od osnivanja Centra za naučnoistraživački rad SANU i Univerziteta u Kragujevcu

Svečanu akademiju povodom obeležavanja 30 godina rada Centra za naučnoistraživački rad SANU i Univerziteta u Kragujevcu otvorio je akademik Vladimir Kostić, predsednik SANU. Podsetio je na period osnivanja centara za naučna istraživanja u dva velika univerzitetska Centra, Nišu i Kragujevcu i zaključio da se, nakon prerastanja Niškog centra u Ogranak SANU, 2016. godine, očekuje prerastanje i Kragujevačkog centra u Ogranak SANU. „Želimo da gradovi u kojima se osnivaju Centri, budu dopunske kuće u kojima se gaji autentična i raznovrsna aktivnost. Nema razloga da tako ne bude i u Kragujevcu, toj staroj prestonici ove zemlje, koja je, konačno, i iznedrila ovu akademiju“, istakao je akademik Vladimir Kostić.

Pozdravnu reč uputio je i prof. dr Nenad Filipović, rektor Univerziteta u Kragujevcu. Osvrnuo se na određene segmente rada  Centra, posebno na naučni program Bioinženjering, koji je začet u Centru, a u kojem je i lično učestvovao. Istakao je, da će u cilju afirmacije Centra i što intenzivnije saradnje Univerziteta u Kragujevcu sa SANU, Univerzitet u Kragujevcu podržati nove sadržaje koji se realizuju u okviru Centra, posebno iz onih naučnih oblasti koje se ne razvijaju na Univerzitetu u Kragujevcu (istorija, istorija umetnosti, arheologija, filozofske nauke...).

Prezentaciju o 30 godina rada Centra  održao je dopisni član SANU Miloš Đuran, upravnik Centra. Predstavio je razvojni put Centra, od 21. maja 1991, kada su, akademik Dušan Kanazir, predsednik SANU i prof. dr Ilija Rosić, rektor Univerziteta „Svetozar Marković“ u Kragujevcu  potpisali osnivački akt Centra za naučna istraživanja SANU i Univerziteta „Svetozar Marković“ u Kragujevcu. Podsetio je na prethodne upravnike Centra: akademika Dragoslava Srejovića, akademika Nikolu Tasića i akademika Ivana Gutmana, kao i na osnovne aktivnosti koje su se realizovale tokom tri decenije rada.

Umetničkim programom su se oživela sećanja na akademike koje su rodom iz Kragujevca, ili koji su svojim stvaralaštvom vezani za Kragujevac. Aleksandar Ružičić, viši umetnički saradnik Filološko-umetničkog  fakulteta u Kragujevcu, na flauti je izveo kompoziciju akademika  Ljubice Marić pod nazivom „Pesma“ i kompoziciju „Balada“ akademika Enrika Josifa (koji je učestvovao u nastanku muzičke manifestacije OKTOH u Kragujevcu). Zvanični deo programa krunisan je rečima akademika Dragoslava Srejovića, Andreja Mitrovića i Vojislava Đurića, u  interpretaciji studenata Fakulteta dramskih umetnosti iz Beograda: Avrama Cvetkovića i Luke Jovanovića.

U holu ispred svečane sale SANU  postavljena je izložba izdavačke delatnosti  Centra, kao i par umetničkih dela akademika Nikole Koke Jankovića i akademika Vladimira  Veličkovića.

Foto galerija: