Предавање академика Владимира Костића, председника САНУ, на Универзитету у Крагујевцу

Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу позива Вас на предавање које ће одржати академик Владимир Костић, председник Српске академије наука и уметности у петак, 19. октобра 2018. године у 13 часова у Свечаној сали Универзитета у Крагујевцу (зграда Ректората) на тему: Паркинсонова болест 40 касније: има ли краја изненађењима?

Идеја предавања је да се анализира 35-годишњи истраживачки напор усмерен на разумевање Паркинсонове болести (ПБ), једне од најчешћих неуродегенеративних болести (оболева свака стота особа старија од 60 година).

Од почетних налаза да је ПБ последица хиподопаминергичког стања у структурама базалних ганглија, што је довело до прве изузетно успешне супституционе терапије прекурсором допамина, леводопом, осврнућемо се на „епоху неуротоксина“ са поукама које смо добили из превасходно експерименталних радова са употребом МПТП-ја. На њу се надовезују сазнања о генетској основи паркинсонизма и увид из моногенских форми да се ради о протеинима који су укључени у систем контроле квалитета протеина. Ипак, прва мутација у гену који кодира за алфа-синуклеин и чињеница да је овај протеин кључни конституент Левијевиј тела (патолошке интрацитоплазматске инклузије код оболелих од ПБ) и у спорадичним случајевиима болести, омогућили су праћење тока патолошког процеса (тзв. Бракова хипотеза): класична, моторна ПБ је тек трећи од 6 патолошки идентификованих стадијума који се испољавају у континуитету.

Ови налази осветлили су значај тзв. немоторних симптома у ПБ. Међутим, најактуелнији проблем је заправо разумевање миграције патолошког процеса са налазима који указују да се ради о процесу веома сличном прионском, што отвара потпуно нове терапијске стратегије.

Документи:

Позивница