Концерт Анете Илић и Владимира Стојнића у Универзитетској галерији

У наставку концертне сезоне Универзитетске галерије у Крагујевцу, у понедељак 13. марта 2017. године, са почетком у 19 сати, наступиће једна од најистакнутијих концертних певачица у Србији - сопан Анета Илић и пијаниста Владимир Стојнић.

На програму су дела Дебисија, Пуланка и Хана

Биографије извођача:

Анета Илић је један од водећих вокалних уметника Србије и, уз Ирину Арсикин и Александру Ивановић, наша најистакнутија концертна певачица. Рођена је у Франкфурту на Мајни, а соло певање је студирала на Факултету музичке уметности у Београду, у класама проф. Бисерке Цвејић и проф. Ирине Арсикин (последипломске студије).

Као концертна певачица редовно наступа у Србији и иностранству. Посебно треба истаћи њене концерте у Италији, Холандији (Muziekgebouw, Амстердам), Немачкој, Француској, Шведској, Пољској, Грчкој, Румунији, Словенији и Хрватској, као и у оквиру фестивала БЕМУС, НОМУС, БЕЛЕФ, Contro canto (Рим), Музичко бијенале Загреб и Међународна трибина композитора. Често наступа као солиста са симфонијским и камерним оркестрима, од којих су најзначајнији Београдска филхармонија, Симфонијски оркестар РТС, Ансамбл солиста Минхенске филхармоније, Београдски гудачки оркестар 'Душан Сковран', Гудачи Св. Ђорђа, и Краљевски гудача Св. Ђорђа, а сарађивала је са истакнутим диригентима као што су Леополд Хагер, Давид Порцелијн, Урош Лајовиц, Владимир Крањчевић, Бојан Суђић и Даринка Матић-Маровић. Као солиста са оркестром извела је велики број вокално-инструменталних дела од барока до савремене музике (Вивалди, Бах, Перголези, Хајдн, Моцарт, Гуно, Малер, Форе, Хонегер, Стравински, Пуланк, Бритн, Радић, Жебељан).    Ипак, основу концертне делатности Анете Илић чине реситали са клавиром, у сарадњи са пијанистима Дејаном Синадиновићем, Владимиром Стојнићем и Лидијом Станковић.

Програми њених реситала чине најрепрезентативнија дела музичког барока, романтизма, импресионизма и музике 20. века. Посебну специфичност уметничке активности Анете Илић чини презентовање српског музичког стваралаштва. Сарадњу са Исидором Жебељан отпочела је још као студент и премијерно је извела неколико њених композиција (међу којима и циклус Руковети). Касније се то интересовање проширило и на музику других српских композитора, у оквиру чега нарочито треба истаћи њене интерпретације вокалних дела Љубице Марић, Сревана Христића, Милоја Милојевића, Дејана Деспића, Душана Радића и Властимира Трајковића.

Анета Илић је члан истакнутог камерног ансамбла Donne di Belgrado, са којим такође редовно наступа у земљи и иностранству и са којим је премијерно извела велики број дела српских композитора писаних за тај ансамбл. Каријеру Анете Илић као оперске уметнице обележавају изванредни наступи у оперским продукцијама у Шведској (Ulriksdals slottsteatar Confidance, Стокхолм), Словенији и Србији (Београдска опера, Опера Мадленијанум, БЕМУС). Њен оперски репертоар обухвата улоге у операма барокних и преткласичних композитора (Перголези, Глук), затим Моцарта, као и композитора 20. века (Орф, Најман, Јевтић).

На премијерном извођењу опере Нарцис и Ехо Ање Ђорђевић (БЕМУС, 2002) певала је улогу Нимфе, а по значају се такође издвајају улога Деспине у Моцартовој опери Cosi fan tutte (Мадленијанум),  улога Сузане у опери Фигарова женидба (Народно позориште у Београду, 2010), улога Еуридике у Глуковој опери Орфеј и Еуридика (БЕМУС, 2005), и улога Госпође П. у опери Мајкла Најмана 'The Man Who Mistook His Wife for a Hat' (New Moment ideas campus, Словенија; БИТЕФ, 2001). Лета 2012. године, остварила је улогу Падме у светском премијерном извођењу нове опере Исидоре Жебељан “Две главе и Девојка“ на фестивалу Settimana Musicale Senese  у Сиени, Италија. Анета Илић је остварила велики број снимака за Радио-телевизију Србије, као и за Холандски државни радио, а неки њени снимци су објављени на компакт-дисковима у продукцији ПГП РТС. Године 2011. снимила је ЦД музике Исидоре Жебељан са Бродски квартетом.

Добитница је Награде града Београда за музику и музичко-сценско стваралаштво за 2010. годину, као и награде УМУС за најбољи концерт у сезони 2005.

Анета Илић је ванредни професор соло певања на Факултету музичке уметности у Београду.

Владимир Стојнић (Београд) у Музичкој школи  “Јосип Славенски” завршио је теоретски и инструментални одсек –клавир у класи проф. Марте Шурев. Факултет музичке уметности у Београду успешно је дипломирао у класи проф. Јасмине Гавриловић. У току студија освојио је медаље на такмичењу Maria Kanals у Барселони, био финалиста такмичења Alessandro Casagrande у  Тернију (Италија) и добитник Октобарске награде за студентска достигнућа 1986. године.

Као солиста наступао је у Русији, Швајцарској, Грчкој, Израелу, Словенији, Француској, Америци итд. Наступао је са Београдском филхармонијом, Симфонијским оркестром РТС-а, Војним оркестром „Станислав Бинички”, Софијском филхармонијом...

Интензивно се бави камерном музиком као клавирски сарадник гудачима, дувачима и соло-певачима. Посебно се истичу наступи са квартетима “Elitta“ и “Jazzycal“ где са нашим еминентним уметницима наступа у земљи и иностранству. Са квартетом “Jazzycal“ учествовао је на i Jazz фестивалу у Паризу 2004. године, а исте године, у организацији Југоконцерта, одржали су концерт у Свечаној сали Скупштине Града са композицијама Болинга и Гргина. Овај квартет је у јануару 2005. године, у студију ФМУ снимио промотивни компакт диск и након тога наступио на НИМУС-у у Нишу. Квартет “Jazzycal“ наступио је 2011 године на фестивалу Црајова у Румунији.

Владимир Стојнић је у сали Сава центра уз пратњу Симфонијског оркестра РТС-а под диригентском палицом Давида Порцелан-а,  извео “Рапсодију у плавом” Џ. Гершвина.

Као професор клавира радио је у скоро свим већим Музичким школама у Београду , а као клавирски сарадник ради већ 26 година (Балетска школа “Лујо Давичо“, МШ “Марко Тајчевић“, МШ “В. Вучковић“, МШ “Ј. Славенски” и МШ “Мокрањац”). Као уметнички сарадник певача радио је и на Академији лепих уметности.

За време рада у МШ “Мокрањац” добио је годишњу награду УМУС-а за педагошка достигнућа младих талената. На такмичењу соло-певања “Никола Цвејић“ у Руми три пута је награђиван за најбољег уметничког сарадника.

Владимир Стојнић је 2001. године основао групу “Одабрани за одабране” посвећену промоцији младих талената у најеминентнијим салама Београда, Србије, као и гостовања у иностранству. Кроз “Одабране” је прошло близу стотину младих уметника соло-певача, пијаниста, гудача  и дувача.

Владимир Стојнић већ дуги низ година успешно сарађује са нашим и иностраним оперским певачима. 2002. године прати вече Штраусових песама у сарадњи са контра-тенором из Велике Британије Николас Клептоном  у сали Guarnerius. До сада је сарађивао са Јадранком Јовановиц на њеном пројекту ‚Пускинијана‘ на сцени Народног позоришта у Београду,са Живаном Сарамандићем, са Горданом Јевтовић-Минов на њеној опроштајној турнеји солистичких концерата по Србији, у оквиру националне концертне сезоне 2008. године сарађивао је са Анетом Илић и Зораном Марковићем-контрабас свирачем из Словеније. Исте године био је официјални корепетитор на такмичењу соло-певања “Jeunesse musical“ у Београду. 2013. године у свечаној Сали Скупштине града изводи Шуманове “Шумске сцене“ на реситалу “Вече Штрауса и Шумана“ са сопраном Аном Цветковић-Стојнић који је награђен од стране Удружења Музичких Уметника Србије за најбољи концерт у 2013. години. Са великим успехом реситал је поновљен у Немачкој 2015. године у свечаној сали Reithalle, Кобург. Уметничка сарадња са корејским певачима у јуну 2015. године на концертима у Београду и Новом-Саду “Гласови Кореје“ са Kjong-Cho-сопраном и Won-Cho-бас.

Циклус концерата “Одабрани за одабране“ у 2015. години своју 15. годину постојања прославили су концертима у Врњачкој бањи “Замак културе“, Народни музеј Краљево, Галерија Артгет Београд - Културни центар, мала сала КНУ и у великој сали Коларчевог Народног Универзитета 15. новембра 2015 године.

Владимир Стојнић живи и ради у Београду као самостални уметнички сарадник на Катедри за соло-певање на Факултету музичке уметности у Београду.

“Откровење вечери био је пијаниста Владимир Стојнић који је имао и  изванредне солистичке наступе, посебно у “Октобру” из “Годишњих доба” Чајковског, као и у драматским кулминацијама, звучној раскоши и нијансирању соло песама. При свему томе показао је афинитет за праћење и дисање са вокалним солистом, што су ретке особине наших клавирских сарадника. Но, он и није то, он је расни пијаниста великог темперамента и музикантског дара. “                                

Б.Радовић,  Политика “Музичка хроника” 2000.године