Позив студентима на учествују на међународном студентском симпозијуму „Наративи и политичка истина у контексту хуманистике“

У времену у ком је филозофско инсистирање на појму истине престало да буде преокупација мишљења и у ком је свака фактографија постала зденац међусобно неповезаних чињеница које нам стоје на располагању да их комбинујемо у наративе прилагођене дневним потребама, једина истина о којој још можемо дискутовати јесте она политичка.

Сведоци смо свакодневног грађења медијских наратива о слободи, демократији, правди и једнакости, који у зависности од политичког извора из којег се пласирају стварају међусобно супротстављене „истине“, било да су у питању извештаји са ратишта, политичке анализе избора, мигрантска криза, тероризам, економске анализе, раднички или антиглобалистички протести.

Наративи неолиберализма о индивидуалној слободи довели су до тога да је одговорност за глобалну економску кризу волшебно пребачена на плећа потплаћених радника и незапослених. Политике идентитета раздробиле су радништво у безбројне међусобно сукобљене групе које, заузете наративима сопствених (псеудо)идентитета немају снагу да се уједине у борби за своја права.

Ревизионизам је поплавио историографију. Накнадна „памет“ у историју учитава политичке истине данашњице са жељом да оправда дневнополитичке циљеве и историју претвори у ламент над „грешкама“ прошлости. Унутар тог дискурса мисија савремених генерација би била да те грешке „исправи“ проглашавајући све „старе приче“ идеолошки обојеним и тиме лажним, заборављајући властите идеолошке боје. Притисак на историју да испостави „истине“ подобне политичком тренутку је невероватан. Све то отвара врата ревизионизмима свих боја и врста, било да су у питању светски ратови, средњовековље или савремено доба. Хуманистика је у свему томе претворена у апологету изабране политичке истине, занемарујући своју улогу метакритике.

Доминантни наративи, иза којих се крију различити политички интереси, потиснули су могућност адекватне критике и изградње алтернатива апсорбујући је у себе и у своје истине, и на тај начин је ефективно онеспособили, дисперзовали и гурнули на маргину.

Каква је улога хуманистике данас и шта је то појам истине у време када је све „истина“? Постоји ли могућност мета-позиције и мета-критике у политичкој ситуацији која захтева сврставање на одређену страну? Које су реалне могућности напуштања доминантних политичких истина у хуманистици? То су само нека од питања о којима би се требало разговарати.

Неке од тема које се могу обрађивати, а којима се нипошто не исцрпљују друге могуће теме, су:

- Историјски наративи и дневна политика

- Ревизионизам и питање истине

- Нарација и идентитет

- Радничка права и политички дискурси њихове супресије

- Неолиберални наративи слободе

- Политика, медији и истина

- Образовање, политика и тржиште

- Политичке алтернативе и нео-либерални консензус

- Истина и политика

На симпозијум, који ће бити одржан 12. и 13. маја 2017. године на Филозофском факултету у Бањалуци, могу се пријавити студенти основних, мастер и докторских студија друштвено-хуманистичког смера, али и сви остали који су заинтересовани за ову тему.

Заинтересовани се могу пријавити слањем пријавног образца на адресу simpozijum.bl.2017@gmail.com најкасније до недеље, 23.04.2017. у 23:59 часова. Обавештење о прихватању теме учесници чије пријаве прођу селекцију организационог одбора добиће најкасније до недеље, 30.04.2017. Излагачи који буду изабрани да учествују на симпозијуму треба да свој долазак потврде најкасније до недеље, 07.05.2017.

Све додатне информације као и пријавни образац могу се видети на сајту www.simpozijumbl.worldpress.com.

Предност приликом селекције имаће они излагачи који уз пријаву буду послали и радну верзију текста рада.

Текстови излагања биће објављени у рецензираном зборнику радова са симпозијума, а излагачима ће бити остављено довољно времена да након симпозијума исте дораде. О роковима за доставу финалних радова, као и начину форматирања излагачи ће бити накнадно обавештени.

Службени језици симпозијума су службени језици у РС и БиХ (језици српског, хрватског и бошњачког народа) и енглески језик.

Свим учесницима који нису из Бањалуке биће обезбеђен смештај у хостелу и исхрана у студентској мензи, док трошкове путовања морају покрити сами.

Котизација за учешће износи 10 евра и покрива: сертификат о учешћу, књигу сажетака, два ноћења у хостелу и исхрану у студентској мензи за учеснике који нису из Бањалуке, као и рецензију и објављивање изложеног рада у зборнику радова.

Котизација се уплаћује лично приликом пријаве учесника првог дана симпозијума.