Održan naučni skup DRAGOSLAV SREJOVIĆ I MITOLOGIJA

Skup je upriličen na dan obeležavanja 16 godina od smrti najznačajnijeg srpskog arheologa i jednog od osnivača i prvog upravnika Centra.

Posle održana tri naučna skupa posvećena Srejovićevom radu na polju praistorijske arheologije, antičke arheologije, i odnosa arheologije i umetnosti, nastavilo se proučavanje iz oblasti grčko-rimske i slovenske mitologije, kao značajnog dela stvaralaštva Dragoslava Srejovića u kontekstu reinterpretacije mitova i legendi u svetlu novih naučnih dostignuća i savremenih društvenih i kulturnih okolnosti.
Rad skupa se odvijao u dve sesije: Mit i religija i Rimska religija.

Na skupu je učestvovalo 15 učesnika sa referatom iz Beograda, Zaječara, Kruševca, Kragujevca i Rače Kragujevačke, kao i predstavnici stručne i kulturne javnosti iz Kragujevca.

Na svečanom otvaranju skupa govorili su: akademik Dimitrije Stefanović, generalni sekretar SANU (i ume SANU), prof. dr Slobodan Arsenijević, rektor (u ime Univerziteta u Kragujevcu), prof. dr Zoran Todorović, član Gradskog veća za saradnju sa Univerzitetom (u ime Grada Kragujevca koji je pružio finansijsku podršku održavanju skupa), akademik Vidojko Jović, predsednik Programskog odbora skupa i akademik Ivan Gutman, upravnik Centra. Tom prilikom ekskluzivno je emitovan i deo dokumentarnog filma koji se snimljen prilikom predvanja koje je akademik Dragoslav Srejović održao studentima psihologije na Filozofskom fakultetu, pred kraj svog života.
Svečani deo skupa je završen prigodnim muzičkim programom u izvođenju studenata FILUM-a.

U zaključku skupa istaknut je značaj obeležavanja sećanja na velikane, koji su u svakom narodu malobrojni, ali čiji je doprinos neprocenjiv i narednim generacijama. Delo Dragoslava Srejovića će nastaviti da živi zahvaljujući ne samo njegovim epohalnim naučnim otkrićima, već i interdisciplinarnosti. Tako su i zaključci ovogodišnjeg skupa ukazali da klasična arheologija ne može da se proučava bez mitologije. Učesnici su se složili da je otkriće Lepenskog vira toliko veliko i provokativno da još dugo ne može biti dokučeno ogromno istraživačko polje koje je Dragoslav Srejović zaveštao. Takođe će naredne generacije crpeti inspiraciju iz njegovog kapitalnog dela o rimskoj religiji, koja je od suštinske važnosti i za antropološka proučavanja.

U sklopu naučnog skupa učesnici su položili venac za grob Dragoslava Srejovića, gde je pročitana pesma Miodraga Pavlovića «Glava» iz ciklusa «Pevanja na Viru».

Foto galerija: